Zbog ratnih dešavanja i otkazanih letova, određeni broj srpskih turista ostao je "zarobljen" na egzotičnim destinacijama poput Maldiva, Tajlanda i Zanzibara. U jeku ove krize, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić, ističe da su se putnici našli u situaciji više sile, zbog čega uobičajena pravila koja štite putnike više ne važe, s obzirom na to da se umešao faktor na koji niko ne može da utiče.
Kada je reč o rešavanju problema, Seničić navodi da putnici koji su na destinacije otišli u sopstvenoj režiji moraju potpuno sami da organizuju svoj povratak kući. Njihova jedina opcija jeste da se dogovore sa avio-kompanijom koja je obavezna da im ponudi povraćaj novca za onaj deo leta koji nije realizovan, što iznosi svega par stotina evra.
Sa druge strane, turisti koji su putovali preko agencija nalaze se u sličnoj situaciji što se tiče avio-karata, ali su agencije u obavezi da im obezbede i plate produženi boravak u hotelima do tri noćenja. Međutim, za svaki dan boravka nakon toga, troškove moraju snositi sami putnici, iako su im agencije obezbedile najpovoljnije uslove za ostanak.
Seničić naglašava da agencije ne bi mogle da plaćaju smeštaj za hiljade putnika nedeljama, jer bi to dovelo do njihovog bankrota i još većih problema. Od oko 150 do 160 naših turista koji se trenutno nalaze na Maldivima, tek 40 do 50 njih je išlo preko agencija, dok su svi ostali individualni putnici.
Foto: TV Pink Printscreen
Avioni države ne mogu da idu na sve strane sveta Iako su do sada realizovani evakuacioni letovi za građane iz država sa Bliskog istoka, očekivanja da će država slati avione po male grupe turista širom planete nisu realna.
- Ne možemo ni očekivati da država šalje avion na 50 lokacija po svetu jer to niko nikad nije uradio, niti će uraditi - bio je jasan direktor JUTE, objašnjavajući da je nerealno poslati državni avion po 50 ili 100 turista na Maldive, a zatim neki drugi avion na sasvim treću stranu sveta.
Glavni savet za zarobljene turiste jeste da se povraćaj sredstava od otkazanog leta iskoristi kako bi se doplatilo za alternativni let preko destinacija koje su još uvek otvorene, poput Istanbula, Egipta ili zemalja Bliskog istoka, odakle je povratak za Beograd daleko lakši.
Ipak, Seničić upozorava na dva ogromna problema pri povratku: nedostatak mesta u avionima, jer veliki broj turista iz cele Evrope želi isto, i astronomske cene. Cena avio-karata skočila je do deset puta, pa povratak sa Maldiva trenutno može koštati nekoliko hiljada evra.
Foto: TV Pink Printscreen
Za turiste koji ne mogu da priušte povratak odmah, Seničić je savetovao strpljenje i izbegavanje brzopletih odluka.
- Ja razumem nervozu ali moramo da računamo sad i na prijatelje i na familiju da nam pomognu da se iz tih problema izađe. Dakle ovo je jedna dobra škola za sve ostale - poručuje direktor JUTE, napominjući da se na daleka putovanja mora ići sa svesnošću o riziku i sa obezbeđenim dodatnim novcem za slučaj prirodnih katastrofa ili ratova.
Putnici se savetuju da ostave svoje podatke ambasadama kako bi se, ukoliko na nekoj destinaciji bude veći broj naših državljana, organizovao eventualni povratak u saradnji sa Ministarstvom inostranih poslova.
