Mirovni napori za okončanje sukoba u Ukrajini stupaju u potpuno novo razdoblje, potvrdio je predsednik vlade Norveške Jonas Gar Stere nakon serije visokih diplomatskih susreta sa posebnim izaslanikom Sjedinjenih Država Stivom Vitkofom.
Posle intenzivnih razgovora u Oslu i naknadnog susreta američkog izaslanika sa predstavnicima vlasti u Sankt Peterburgu, postignuta je načelna saglasnost da se od 10. do 19. novembra održi trojni sastanak visokih predstavnika Vašingtona, Moskve i Kijeva posvećen uspostavljanju trajnog bezbednosnog poretka. Ova diplomatija otvara do sada najozbiljniju priliku za obustavu neprijateljstava, ali se proces odvija u uslovima oštrih vojnih dejstava i nepokolebljivog zahteva Kijeva da se pregovori vode uz potpuno uvažavanje suvereniteta Ukrajine.Iako je utvrđen okvir za nastavak razgovora o bezbednosnim jemstvima i posleratnoj obnovi, područna pitanja ostaju suštinski nerešena i predstavljaju glavnu prepreku za postizanje konačnog dogovora.
Ukrajinsko rukovodstvo na čelu sa predsednikom Volodimirom Zelenskim ponovilo je odsečno načelo da se nikakve odluke o Ukrajini ne mogu donositi bez neposrednog učešća njenih narodnih predstavnika. Ukoliko tehnički pregovori u novembru donesu opipljive pomake, stvoriće se uslovi za neposredan sastanak na vrhu između vođa Sjedinjenih Država, Ukrajine i Ruske Federacije, gde bi se rešavala najteža i najosetljivija pitanja razgraničenja.
Slobodni svet i evroatlantski saveznici pružaju punu podršku ovom diplomatskom naporu, ističući da pravedan mir ne sme biti podređen ucenama agresora niti jednostranim ustupcima. Severnoevropski partneri, predvođeni Norveškom i Finskom, aktivno učestvuju u stvaranju čvrstog bezbednosnog kišobrana koji bi obezbedio trajnu zaštitu ukrajinskih granica nakon okončanja rata. Rešenost Kijeva da očuva svoju suverenost, uz podršku zapadnih sila, garancija je da će predstojeći trojni razgovori u novembru predstavljati ispit zrelosti celokupne međunarodne zajednice u odbrani načela prava i pravde pred autokratskim izazovima.
