AKTUELNO

Kreatori Indeksa kvaliteta života i vazduha tvrde da globalno zagađenje vazduha skraćuje životni vek u proseku dve godine i da je to veći zdravstveni rizik čak i od pandemije koronavirusa.

Za skoro dve godine, životni vek svakog muškarca, žene i deteta na Zemlji se skraćuje, a uzrok nisu bolesti, virusi, pa čak ni koronavirusi, već - zagađenje vazduha. To pokazuje indeks kvaliteta života i vazduha (AKLI), čiji tvorci tvrde da je loš kvalitet vazduha „najveći rizik za zdravlje ljudi“.

Indeks pretvara zagađenje vazduha česticama, uglavnom izgaranjem fosilnih goriva i teške industrije, u njihov uticaj na zdravlje ljudi. Naučnici koji su prikupili podatke veruju da će tokom globalne trke za pronalaženjem vakcine protiv koronavirusa zagađenje vazduha i dalje izazvati kraće i nezdravije živote za milione ljudi širom sveta, piše ScienceAlert. Štaviše, naučnici veruju da je loš kvalitet vazduha daleko veći zdravstveni rizik od COVIDA-19.

"Iako je pretnja koronavirusom ozbiljna i zaslužuje svaku pažnju koju se posveti, prihvatanje ozbiljnosti zagađenja vazduha sa sličnim naporima omogućilo bi milijardama ljudi da vode duži i zdraviji život", rekao je Majkl Greinston, sa Instituta za energetsku politiku Univerziteta u Čikagu i tvorac AKLI.

Naime, iako je u Kini izmereno značajno smanjenje štetnih čestica u vazduhu, nekada jednoj od najzagađenijih zemalja na svetu, ukupni nivo zagađenja je ostao isti u poslednje dve decenije. U zemljama poput Indije ili Bangladeša, zagađenje je toliko ozbiljno da u nekim regionima skraćuje život svojih stanovnika za čak 10 godina. Oni su ujedno i najnaseljeniji delovi sveta. Skoro četvrtina svetske populacije uvukla se u četiri zemlje Južne Azije, koje su takođe među najzagađenijima - Indiju, Bangladeš, Indiju, Nepal i Pakistan.

Bangladeš ima najlošiji kvalitet vazduha na svetu, a oko 250 miliona ljudi na severu Indije izgubiće u proseku osam godina života ako se zagađenje ne kontroliše. AKLI je otkrio da se životni vek stanovništva Južne Azije može smanjiti u proseku za pet godina, jer su oni izloženi zagađenju koje je 44 odsto više nego pre 20 godina.

I u jugoistočnoj Aziji zagađenje vazduha česticama iz šumskih požara i teških postrojenja za saobraćaj i fosilna goriva smanjuje životni vek. Skoro 89 procenata od 650 miliona ljudi živi u oblastima jugoistočne Azije gde zagađenje vazduha premašuje preporučene smernice Svetske zdravstvene organizacije.

Iako su mesta poput Sjedinjenih Država, Evrope i Japana uspela da poboljšaju kvalitet vazduha, zagađenje i dalje traje u proseku dve godine životnog veka širom sveta, zaključili su naučnici. Nekoliko studija otkrilo je da je izloženost zagađenju vazduha takođe jedan od ključnih faktora rizika za infekciju COVIDOM-19, zbog čega je Grinston pozvao vlade da vode računa o kvalitetu vazduha nakon pandemije.

„Protivpožarne mere neće ublažiti zagađenje vazduha. Rešenje leži u snažnoj javnoj politici, “rekao je Grinston.

#Planeta

#Vazduh

#Zdravlje